На конгресу слависта биле су четири секције: 1. језик; 2. књижевност, култура, фолклор; 3. питања славистике; 4. специјалне теме конгреса: двеста година Српског рјечника Вука Стефановића Караџића и Вуков значај у славистици, Александар Белић у историји славистике, као и завршетак Првог светског рата и његов значај за развој славистике, односно 1918. година и развој словенских језика и књижевности и њихово проучавање.
На управо завршеном конгресу слависта, као важна новина у организацији будућих конгреса, уведена је нова категорија: постер-реферат који обухвата претежно постдипломце – докторанде и тиме омогућава младим научницима да своје радове презентују на великим научним скуповима.
У складу са неписаном традицијом да један пленарни реферат долази из словенских земаља, један из несловенских, један из земље домаћина, као и да пленарни реферати у најопштијем смислу на симболичан начин представљају три најважније целине конгреса (језик, књижевност, питања славистике), на конгресу слависта је усвојено пет пленарних реферата: три велика светска имена и два изузетна представника домаће славистике.
Поред главног програма конгреса, организоване су и пратеће манифестације, међу којима посебно место заузимају изложба речника „Српска лексикографија од Вука до данас“ у Галерији науке и технике САНУ, као и изложбе о Првом светком рату и Славистика у емиграцији, које су се могле погледати у аули Филолошког факултета. Током конгреса у Библиотеци Града Београда била су представљена најважнија славистичка издања објављена у последњих пет година.
Организатори скупа су били Међународни комитет слависта, Савез славистичких друштава Србије, Филолошки факултет Универзитета у Београду и Српска академија наука и уметности, а исти је одржан под покровитељством председника Србије и Града Београда.
Следећи конгрес слависта биће одржан 2023. године у Паризу.
Recent Comments